Search

IT Standardi: Sve ili ništa

Balkanska opuštenost nam tako prija, navikli smo na nju, čak se pomalo i ponosimo šarmantnom ležernošću koja ona donosi. Da li smemo sebi da dozvolimo da se sa tom ležernošću odnosimo i prema stvarima koje to ne trpe? Recimo kada pričamo o standardima ili treba da ih primenim. Ne. Zašto? Jer je suština primene standarda doslednost i ozbiljnost, a to ne ide pod ruku sa ležernošću.



Imamo li standarde?

Naravno, i to domaće. Pa dobro, nisu baš domaći već svetski i evropski IEC, EN i ISO, prihvaćeni kod nas i proglašeni za naše u potpunosti. Dakle, ipak naši, i valja ih se pridržavati.

Nepridržavanje standarda je ružna navika koja ide zajedno sa našom pomenutom ležernošću, a konkretnih razloga ima više. Vrlo često jednostavno ne znamo da postoje standardi u pojedinim oblastima. Ako nas zakon ne primorava, najradije ne bismo trošili vreme (i novac) na upoznavanje sa novim standardima ili novim verzijama starih. Naročito poslednjih para godina, kada je mnogo starih standarda penzionisano, a na njihovo mesto su došli, i još dolaze, novi standardi.

Ako znamo za standard koji nije obavezan, ponekad merimo da li je vredno truda upoznati se sa njim: ko će još na to da troši vreme. Treba čitati i čitati, i iz standarda izvući ono što se mora ili treba primeniti. Zamoran posao, a treba se još kod menadžmenta boriti za implementaciju i neophodna sredstva, vreme i druge resurse.

Ćuti, ne čačkaj.


Zbog toga se često dešava da se u tenderima pojavljuju zahtevi koji nisu usaglašeni sa važećim normama, ili se pozivaju na davno ugašene standarde. Ovde krivicu podjednako dele korisnici koji nemaju vremena da prate propise i projektanti koji bi to morali, ali i njima je lakše da tabače i preštampavaju stare tehničke opise i predmere i predračune.

Ima i jedan praktičan, svakodnevni problem: standardi su skupi. Pojedinačno i nisu, ali kada se skupi sve ono što nam treba da se bavimo određenom granom aktivnosti, nakupi se toga dosta. Pa inovirane verzije, pa zamenski dokumenti, pa novi koji se stalno pojavljuju… Kome se to isplati.



Torta sa mnogo kora

Ako se bavite fizičkom IT infrastrukturom, takozvani IT standardi su samo prvi sloj, prva kora na torti. Svi znaju za SRPS ISP/IEC 27001, i svi se trude da dobiju sertifikaciju prema tom standardu. Fizička infrastruktura se tu pominje u par šturih rečenica o obavezama zaštite sa stanovišta fizičke infrastrukture: fizička zaštita prostora, kontrola pristupa, zaštita od oštećenja izazvanih požarom, vodom, zemljotresom, eksplozijom, građanskim nemirima i od drugih katastrofa koje su posledica delovanja prirode ili čoveka. Stop. Kraj. Nema daljih detalja.

Očigledno je da morate ići dalje, da se mora obezbediti zaštita od navedenih rizika i katastrofa. Nažalost, tu otprilike u najvećem broju slučajeva prestaje priča sa praćenjem odgovarajućih, primenljivih i važećih standarda. Do sada je bilo deklarativno, sada je konkretno. I traži znanje drugih standarda, praktično znanje. I košta.

Standardi koji regulišu ovaj sledeći nivo mera i aktivnosti su mnogobrojni. Jedan od najvažnijih je SRPS EN 1047 2 (Jedinice za sigurno čuvanje — Klasifikacija i metode ispitivanja otpornosti na vatru — Deo 2: Prostorije i kontejneri za čuvanje podataka), koji detaljno i veoma oštro opisuje uslove za testiranje zaštitnih prostorija za data centre i parametre koje one moraju da zadovolje.

U igri je i stari dobri TIA 942 koji daje obilje smernica i uslova za planiranje, projektovanje i izgradnju data centara. Iako nema obaveznu primenu u Srbiji, često se uzima za osnovu kao takozvani referentni dizajn. Takozvana Tier klasifikacija ima uporište u odredbama ovog standarda, ali je mnogi ne implementiraju baš onako kako standard traži.

Čitav niz standarda se naslanja na evropske direktive, koje kod nas imaju obaveznu primenu: niskonaponska direktiva i EMC direktiva daju samo okvir i osnovne smernice, a na njih se nadovezuju drugi, tehnički standardi (SRPS EN 61439, SRPS EN 60204 itd.) koji regulišu zahteve za karakteristike i ispitivanje konkretne opreme.

Primena krovnih standarda kakav je SRPS IEC/ISO 27001 bez primene standarda na tehničkom nivou nalik je gradnji kuće od krova prema temelju. Ako u gradnji sa implementacijom standarda zastanete pre vremena, imate čardak ni na nebu ni na zemlji.

Dajte mi 100 grama od buta: SRPS EN 1047-2 NE POZNAJE parcijalno testiranje

Standardi nam govore kako mora da se radi, ili barem kako treba. Kako je ovo teži i duži put, koji zahteva znanje, predanost, disciplinu u primeni, troškove i resurse, implementacija kod nas krene često prečicama.

Muka sa standardima je što su oni određeni do detalja. Pomenuti SRPS EN 1047-2 je primer za to: uslovi za testiranje su rigorozni i jasno definisani. Samo proizvodi koji su dorasli zahtevima standarda prolaze testiranje i dobijaju ECBS atest. Proizvođači koji bi da malo uštede, pronalaze razne „sam svoj majstor“ definicije kako bi kod korisnika stvorili pogrešan utisak da njihov standard zadovoljava zahteve SRPS EN 1047-2.

Susrećemo svakodnevno nove definicije ovog zaobilaženja standarda. Najčešća je tvrdnja da su zaštitni zidovi testirani u skladu sa (SRPS) EN 1047-2 i onda se dalje tvrdi da proizvod zadovoljava uslove standarda.

Ovakva tvrdnja pokazuje nekoliko stvari. Najpre, potpuno nepoznavanje standarda, koji ne priznaje samostalna testiranja. Jedina akreditovana institucija za sertifikaciju u skladu sa ovim standardom je ECB (European Certification Board). Bilo kakva testiranja kod drugih tela koja nisu odobrena od ECB nisu validna. Jedini sertifikat koji važi je ECBS sertifikat koji izdaje pomenuta akreditovana kuća.

Drugi problem je sa parcijalnim testovima. Standard zahteva pojedinačna testiranja svih elemenata zaštitne prostorije u skladu sa definisanim tehničkim uslovima. Dakle, ako ste testirali zidove, ali ne i sve ostale elemente, standard nije primenjen.

Standard propisuje minimalnu opremu prostorije koja se mora testirati: ne samo zidovi već i spojni elementi, vrata, odušni otvori, prolazi za instalacije… Proizvođač ne može sam odrediti šta će testirati, a šta neće.

Najvažnije, pored pojedinačnog testiranja svih elemenata obavezan je sistemski test svih elemenata u stvarnom radu: pravi se ispitni model prostorije definisanih minimalnih dimenzija i na njemu se sprovode svi testovi po standardu. Dakle, proverava se zajedničko funkcionisanje i ponašanje svih elemenata u realnom okruženju.

Za zaštitne prostorije za data centre prema SRPS EN 1047-2 ne postoje parcijalni testovi, već samo potpuno testiranje prema standardu koje uključuje sistemski test u realnim graničnim uslovima.

Svako ko Vam nudi samo parcijalno testirane elemente ne poznaje standard ili želi da Vas jednostavno prevari i proda jeftinu nefunkcionalnu kopiju pravog rešenja.

Zaštitna prostorija prema SRPS EN 1047-2 mora imati ECBS sertifikat, inače kupujete mačku u džaku!


Drugi tehnički standardi i ostale glavobolje

Ima li još ovakvih stranputica? Da Vas obradujemo, ima.

Napajanje, na primer, razvod električne energije i ostale stvari koje kolokvijalno zovemo „struja“, potpadaju pod brojne jasno definisane standarde sa obaveznom primenom. Klimatizacija takođe, a o protivpožarnoj zaštiti da ne govorimo. Izaberite „jevtinije“ rešenje i eto Vam zanimacije za duži niz godina.

Ako se pitate šta da radite: angažujte profesionalce, ali ih dobro proverite. Naročito papire kojima često mašu iako sami znaju da su bezvredni.


2 views0 comments

Recent Posts

See All